Hvala Bogu, što su Rusi(za sada)strpljivi sa nama,jer mi stvarno ne zaslužujemo bilo kakvu rusku pomoć.Pa,koliko juče ,skoro da je prošlo nezapaženo,to što nam je tava jedna sila,ukinula vize.Kad iz Brisela stigne informacija da ćemo možda biti na Šengen listi,ovde se danima priča o tome,i slavi.Više je nego očigledno šta je ovde uradio anti-ruski lobi.Zar,svakodnevno treba da se prisećamo šta su nam, u prethodnom periodu,sve uradili naši "saveznici".Bombardovanje više puta,u prošlom veku,osiromašeni Uranijum,otimanje teritorije,itd. Dok se druge zemlje sve više dodvoravaju Rusiji,mi se ponašamo prepotentno,kao da smo mi neka sila,i nikad nam nije dovoljno dobra ruska pomoć.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 29 april 2009 16:49
Milan Purić
Odličan tekst.Čestitam.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 29 april 2009 22:58
PREDRAG
Perfektan clanak,apsolutno poznavanje situacije u regionu zemalja bivseg SSSR-a.Takvo poznavanje prilika po meni moze da ima neko ko je ziveo na tim prostorima.Pretpostavljam da je Andjelkovic neko vreme proveo u Moskvi,jer koristi terminologiju tipicnu za ruse.Kao na primer da rusi za ljude koji zive u Kazahstanu kazu kazahi,imena predsednika drzava pravilno napisana bez suvisnih ili izgubljenih slova.Jedno totalno poznavanje i za to bravo.Mozda je trebalo malo vise opisati ulogu Putina u normalizaciji odnosa sa tim drzavama jer poenta je u tome da je upravo on uspeo da stvori poverenje u Rusiju.Putin je nametnuo jedan do tada za Rusiju nepoznat nacin dominacije a da se druga zemlja ne oseca podredjenom,da anulira odredjene negativnosti koje su posle raspada SSSR-a poneli rusi kao predstavnici dominantnog naroda u savezu.Islo je to korak po korak,ali se isplatilo.U ovom momentu i za dugo Rusija je faktor stabilnosti u regionu,Rusiji se veruje.To je osnovni razlog neuspeha nametanja politike amerikanaca-njima tamo niko neveruje.Pa i te vrednosti koje amerikanci prolongiraju isto tako nisu prosle.Ipak su oci uprte u Rusiju uz sve neuspele pokusaje Amerike da tako ne bude.Rusi su "SVOJI"a amerikanci su"STRANCI"i sa tim sve je receno.Jos jednom hvala na ovako ozbiljnoj studiji.I hvala Vam na dostojnom ucescu u emisiji KLJUC gde ste pokazali da pred argumentima i gosca iz nevladinog sektora ostaje bez reci.Ostanite uvek takvi. S postovanjem.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 30 april 2009 16:26
Planeta
Bilo bi dobro uporediti politiku Rusije i politiku Srbije tokom poslednjih 20 godina. Tu bi se videlo sa koliko megalomanije, neznanja i bahatosti je vođena politika 90-tih u pogledu Srba van Srbije i susednih država, a sa koliko servilnosti i nemoći se poslednjih nekoliko godina grade odnosi sa susedima, i kolio se ne vodi računa o Srbima i uticaju Srbije u okolnim državama, koji praktično ne postoji.
Preporuke:
0
0
5
subota, 02 maj 2009 08:31
Milorad Vukašinović
Odličan tekst gospodina Anđelkovića. Zreo, argumentovan i poučan. Ono što je posebno zanimljivo to je da se Rusija polako vraća u one delove Centralne Azije, gde dominira drugačiji kulturno civilizacijski i religiozni kontekst.
Da li situacija u ovom delu sveta prema mišljenju gospodina Anđelkovića, ruši čuvenu Hantingtonovu teoriju o nemninovnom sudaru civilizacija?
Preporuke:
0
0
6
subota, 02 maj 2009 16:00
Dragomir Anđelković 1. deo
Poštovani g. Vukašinoviću,
Zahvaljujem se na pohvalama za tekst. Što se tiče Hantingtonove teorije, stvarno mislim da je civilizacijski sklop karakterističan za Srednju Aziju ozbiljno potkopava, odnosno uprošćenost te teorije pokazuje u punom obimu. Hantington, s izvesnim odstupanjima, uglavnom civilizaciju svodi na religiju. Međutim, one su mnogo kompleksnije. Često nastaju prožimanjem različitih nacionalnih kultura i verskih tradicija, a jednom uobličene civilizacijske zone su i dalje podložne evoluciji, i kako sudarima sa drugim civilizacijama, tako i prožimanju. Definitivno, civilizacije nisu nešto statično, niti su neminovno upućene na sudaranje.
Doduše, sudari postaju neminovnost kada se radi o civilizacijskim krajnostima, i to prozelitske, agresivne prirode. Hantington govori o neminovnom sukobu zapadne civilizacije sa islamskom. Međutim, mislim da problem nisu ni, uprošćeno rečeno (jer mislim da ne postoji jedinstvena islamska civilizacija već islamske civilizacije, a u nekoj meri to važi i za Zapad), zapadna ni islamska civilizacija, već fanatični ideološki projekti koji su unutar zapadnog i islamskog civilizacijskog kruga nastali, i koji pokušavaju da se identifikuju sa njima, odnosno njih da po urede po svojim standardima.
Mislim da je u pravu bio Šarl Moras kada je govorio o opasnosti koja preti evropskoj civilizaciji od pada u materijalističko varvarstvo, odnosno o tome da civilizacija mora da se zasniva na duhovnim vrednostima a ne na trgovačkim principima. U skladu sa tim, mislim da ono što se od strane mondijalističkih i vulgarno liberalno-ekonomskih ideologa naziva zapadnim vrednostima, u stvari predstavlja negiranje onih istinskih vrednosti na kojima je iznikla evropska kultura.
Preporuke:
0
0
7
subota, 02 maj 2009 16:01
Dragomir Anđelković 2. deo
Ujedno, pošto je grabežljivost, krajni materijalizam, u srži tzv. novozapadne civilizacije, ona mora agresivno da nastoji da nametne svoje „vrednosti“ i narodima koji joj se na neki način opiru, kako bi oni bili lakše uključeni u sistem koji omogućava maksimalno izvlačenje profita od strane moćnika koji stoje iza kulisa, i služeći se floskulama o pravima građana, slobodnoj trgovini, liberalnom internacionalizmu, teže nemilosrdnoj eksploataciji ljudi širom sveta (uključujući i zemlje koje su uključene u tzv. novozapadnu civilizaciju).
Hantington ne objašnjava kako valja prirodu civilizacija, i okalo na mnoge od njih primenjuje teoriju neminovnog sukoba, međutim sukob je jedino neminovan između nosilaca hegemonije i antivrednosti tzv. novozapadne civilizacije i ostatka sveta. No, taj sukob je različitog intenziteta i ne mora da bude otvoren. Uz to, vreme će pokazati, a u to duboko verujem, da će se pre ili kasnije pojačati otpor zagovornicima vladajuće novozapadne ideologije i u onim zemljama koje su naizgled postale njena baza. Mnogi Amerikanci postaju svesni da njiva tradicija, hrišćanske vrednosti, normalna ljudska toplina i solidarnost, bivaju gažene u ime sistema koji počiva na bezgraničnim potrošačkim sklonostima i težnji ka profitu.
Naravno, krajnost koja je nastala na zapadu, izrodila je i druge krajnosti. Danas uz nju postoji bar još jedan jednako isključiv, i sve agresivniji civilizacijski model, koji se bori kako za to da zaživi na području koje smatra svojim civilizacijskim krugom, ali i da ga proširi, i s druge strane i da se suprotstavi nvozapadnom kulturnom i svakom drugom ekspanzionizmu. O tome između ostalog govori vrlo zanimljiva knjiga, koja nažalost nije prevedena na srpski, “Jihad vs. McWorld”, čiji je autor Benjamin R. Barber.
Želim još da se zahvalim i Milanu Puriću, Predragu i svim drugim komentatorima, na pozitivnoj oceni teksta.
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 03 maj 2009 04:56
Pohvale i sugestije
Iscrpan tekst i sjajne, pronicljive fusnote, g. Andjelkovicu. Ovaj tekst bi valjalo prevesti i poslati ga trenutno najinteresantnijim knjizevnom magazinu na engleskom, Times Literary Supplement-u (TLS), koji u poslednjem broju donosi kritiku knjige o 'Sovjetskoj crkvi' (kako pezorativno zovu RPC) i njenom uticaju. Katastrofalna ideoloska ostrascenost koja se moze uporediti samo sa izvestajima BBCja iz Osetije. Molim i Vas i zainteresovane da ovaj tekst procitaju (nalazi se u besplatnim clancima i zaista je sjajan primer tendencioznog komentarisanja ruske geopoliticke situacije i 'stanja crkve', koja, eto, poput SPC nije demokratska institucija).
Hvala Vam takodje i za kratku ali uravnotezenu analizu Hantingtonovog modela. On je iz akademske misli (doduse povrsne) presao u poiliticki recnik Busa, ali i Blera, Hauarda i drugih anglosaksonskih politicara, da bi gotovo neprimetno skrenuo u medije; od kritike neasimilovanih muslimana koji ne koriste alkohol, ne jedu svinjsko (i valjda zbog toga nisu asimilovani), i koji, 'u ime politickog Islama' nose burku, do ozbiljnih poziva na limite tolerancije. Oni pre svega dolaze iz Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva, a u Francuskoj postoje vec decenijama. Vase tumacenje fundamentalizma kao siroko rasprostranjenog fenomena, i civilizacije kao fleksibilnog pojma je zaista osvezenje u moru ocajnih tekstova u dnevnim novinama koje narucuje antiruski lobi.
Ako primate sugestije, bilo bi sjajno procitati Vase analize naftnog buma u regionu, tekstove o uticaju pravoslavne i islamske religije na prostoru bivseg SSSR-a, kao i nesto o trenutnoj ravnotezi snaga na Baltiku.
.jpg)
Da li situacija u ovom delu sveta prema mišljenju gospodina Anđelkovića, ruši čuvenu Hantingtonovu teoriju o nemninovnom sudaru civilizacija?
Zahvaljujem se na pohvalama za tekst. Što se tiče Hantingtonove teorije, stvarno mislim da je civilizacijski sklop karakterističan za Srednju Aziju ozbiljno potkopava, odnosno uprošćenost te teorije pokazuje u punom obimu. Hantington, s izvesnim odstupanjima, uglavnom civilizaciju svodi na religiju. Međutim, one su mnogo kompleksnije. Često nastaju prožimanjem različitih nacionalnih kultura i verskih tradicija, a jednom uobličene civilizacijske zone su i dalje podložne evoluciji, i kako sudarima sa drugim civilizacijama, tako i prožimanju. Definitivno, civilizacije nisu nešto statično, niti su neminovno upućene na sudaranje.
Doduše, sudari postaju neminovnost kada se radi o civilizacijskim krajnostima, i to prozelitske, agresivne prirode. Hantington govori o neminovnom sukobu zapadne civilizacije sa islamskom. Međutim, mislim da problem nisu ni, uprošćeno rečeno (jer mislim da ne postoji jedinstvena islamska civilizacija već islamske civilizacije, a u nekoj meri to važi i za Zapad), zapadna ni islamska civilizacija, već fanatični ideološki projekti koji su unutar zapadnog i islamskog civilizacijskog kruga nastali, i koji pokušavaju da se identifikuju sa njima, odnosno njih da po urede po svojim standardima.
Mislim da je u pravu bio Šarl Moras kada je govorio o opasnosti koja preti evropskoj civilizaciji od pada u materijalističko varvarstvo, odnosno o tome da civilizacija mora da se zasniva na duhovnim vrednostima a ne na trgovačkim principima. U skladu sa tim, mislim da ono što se od strane mondijalističkih i vulgarno liberalno-ekonomskih ideologa naziva zapadnim vrednostima, u stvari predstavlja negiranje onih istinskih vrednosti na kojima je iznikla evropska kultura.
Hantington ne objašnjava kako valja prirodu civilizacija, i okalo na mnoge od njih primenjuje teoriju neminovnog sukoba, međutim sukob je jedino neminovan između nosilaca hegemonije i antivrednosti tzv. novozapadne civilizacije i ostatka sveta. No, taj sukob je različitog intenziteta i ne mora da bude otvoren. Uz to, vreme će pokazati, a u to duboko verujem, da će se pre ili kasnije pojačati otpor zagovornicima vladajuće novozapadne ideologije i u onim zemljama koje su naizgled postale njena baza. Mnogi Amerikanci postaju svesni da njiva tradicija, hrišćanske vrednosti, normalna ljudska toplina i solidarnost, bivaju gažene u ime sistema koji počiva na bezgraničnim potrošačkim sklonostima i težnji ka profitu.
Naravno, krajnost koja je nastala na zapadu, izrodila je i druge krajnosti. Danas uz nju postoji bar još jedan jednako isključiv, i sve agresivniji civilizacijski model, koji se bori kako za to da zaživi na području koje smatra svojim civilizacijskim krugom, ali i da ga proširi, i s druge strane i da se suprotstavi nvozapadnom kulturnom i svakom drugom ekspanzionizmu. O tome između ostalog govori vrlo zanimljiva knjiga, koja nažalost nije prevedena na srpski, “Jihad vs. McWorld”, čiji je autor Benjamin R. Barber.
Želim još da se zahvalim i Milanu Puriću, Predragu i svim drugim komentatorima, na pozitivnoj oceni teksta.
Hvala Vam takodje i za kratku ali uravnotezenu analizu Hantingtonovog modela. On je iz akademske misli (doduse povrsne) presao u poiliticki recnik Busa, ali i Blera, Hauarda i drugih anglosaksonskih politicara, da bi gotovo neprimetno skrenuo u medije; od kritike neasimilovanih muslimana koji ne koriste alkohol, ne jedu svinjsko (i valjda zbog toga nisu asimilovani), i koji, 'u ime politickog Islama' nose burku, do ozbiljnih poziva na limite tolerancije. Oni pre svega dolaze iz Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva, a u Francuskoj postoje vec decenijama. Vase tumacenje fundamentalizma kao siroko rasprostranjenog fenomena, i civilizacije kao fleksibilnog pojma je zaista osvezenje u moru ocajnih tekstova u dnevnim novinama koje narucuje antiruski lobi.
Ako primate sugestije, bilo bi sjajno procitati Vase analize naftnog buma u regionu, tekstove o uticaju pravoslavne i islamske religije na prostoru bivseg SSSR-a, kao i nesto o trenutnoj ravnotezi snaga na Baltiku.